Програм за заштиту деце од насиља

Насиље дефинишемо као сваки облик једанпут учињеног или поновљеног, вербалног или невербалног понашања које за последицу има стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства деце/ученика.

Различити облици насиља:

Физичко насиље - стварно или потенцијално телесно повређивање детета/ученика 

Сексуално насиље - укључивање деце у сексуалну активност коју она не схватају и за коју нису развојно дорасла. 

Социјално насиље - искључивање детета или деце из групе 

Емоционално / психичко насиље - тренутно или трајно угрожавање психичког и емоционалног здравља детета 

Eлектронско насиље - злоупотреба информационих технологија (мобилни тел, интернет и др.)

Треба имати на уму да се различити облици насиља углавном јављају удружено, а предложена подела може да послужи бољем разумевању разноврсности облика и начина манифестовања насиља (нпр. физичко насиље је увек праћено емотивним/психичким насиљем). 

Злостављање и занемаривање обухватају велики број различитих понашања којима се континуирано угрожава физички, психички и морални интегритет детета (Посебни протокол, стр. 9). 

Занемаривање у образовно-васпитним установама обухвата пропусте и нечињења одраслих (запослених у установи, родитеља/старатеља и одговарајућих служби), у односу на децу, чиме се онемогућава здрав развој детета. Испољава се у облику неадекватне бриге и физичког, здравственог, емоционалног, образовног или васпитног занемаривање детета. У насиљу је најчешће присутна неравнотежа моћи која се препознаје у односима у којима је неко СЛАБИЈИ, а неко ЈАЧИ (моћнији). Такви се односи јављају између вршњака, девојчица и дечака, млађе и старије деце, појединца и групе, деце и наставника, деце и родитеља и сл. 

Деца одређених психо-физичких карактеристика и понашања често су у ситуацији повећаног ризика, што може утицати на њихову већу изложеност насилном понашању друге деце, али и одраслих. 

Тим за заштиту деце од насиља - Важно је да у установи постоји свест свих запослених да Тим не може сам да реализује договорене мере и активности. До резултата се долази само одговорношћу и учешћем сваког појединца у стварању ненасилног и подстицајног окружења за живот и учење детета. 

Тиму је, због осетљивости и сложености проблема, неопходна стална подршка и ангажованост директора, стручних и управних органа, свих запослених, родитеља и локалне заједнице. За активности које Тим планира и предлаже на нивоу установе, директор задужује и остале чланове колектива, јер је неопходно да сви учествују у превенцији насиља. 

Да би Тим могао да предлаже и планира различите активности у оквиру Програма заштите деце од насиља, потребно је да сви запослени (одељењске старешине/васпитачи на нивоу одељења и група, васпитачи/наставници и стручни сарадници на нивоу установе) континуирано анализирају и прате ситуацију у погледу присуства и учесталости насиља. 

Превентивне активности – шта све установа може да се уради да би се спречило и смањило насиље и како установа прати ефекти превенције? 

Мере интервенције – шта се предузима када се насиље догоди, које процедуре се користе, како су подељене улоге и одговорности? 

Информисање - треба да буде континуирано, заступљено на свим нивоима и у свим фазама планирања и реализације активности. На који начин ће се информације размењивати зависи од конкретних могућности установе и капацитета запослених (састанци актива, родитељски састанци, разглас, панои, новине, веб-страна установе и сл.). 

Информисање има за циљ подизање нивоа обавештености свих интересних група о насиљу, његовим облицима и присутности у датој установи, факторима који утичу на појаву насиља и мерама које установа предузима у превенцији. 

Превентивне активности обухватају: · 

стално стручно усавршавање; 

· постављање релевантних васпитних циљева редовном наставом/ активностима у вртићу и васпитним радом у домовима ученика; 

· разноврсну понуду слободних и ваннаставних активности за структурирање слободног времена ученика и деце; 

· доношење правила понашања и њихову доследну примену и формирање заштитне мреже; · различите програме помоћи деци и ученицима у развијању просоцијалних животних вештина или превазилажењу школског неуспеха; 

· активно учешће деце/ученика (партиципацију) у планирању и реализацији превентивних активности; 

· сарадњу са другим институцијама са циљем раног идентификовања проблема, потенцијалних поремећаја у понашању и других ризика за појаву насиља и правовремене помоћи; 

· сарадњу са родитељима и локалном заједницом са циљем ангажовања свих стручних и институционалних капацитета за превенцију насиља и заштиту деце (форуми родитеља, саветовање, заједничке акције); 

· активирање школског и рекреативног спорта и стављање спортских капацитета установа у функцију здравља све деце/ученика у локалној заједници покретањем спортских и рекреативних манифестација и такмичења, игара без граница, фер- плеј турнира и сл.); 

· покретање иницијативе у локалној заједници за измене закона или њихово доследно спровођење како би се смањили негативни утицаји и ризици у окружењу, на пример: измештање кафића и кладионица из непосредног окружења установе; 

· поштовање уредбе о забрани продаје алкохола, дувана, пиротехничких средстава и психоактивних супстанци малолетним особама и сл.

Активно учешће деце - партиципација 

Да би се остварили прави ефекти превентивних активности, неопходно је да деца/ученици буду активно укључени у свим фазама превенције, од планирања до реализације и вредновања резултата. 

Деци је за активно укључивање неопходна подршка одраслих у непосредном, свакодневном раду, али и организовањем посебних обука. Када су млађа деца/ученици у питању, пресудна је улога одељењског старешине/васпитача, који усмерава развој заједнице вршњака. 

За ученике старијих разреда основне школе и ученике средње школе, значајну улогу има ученички парламент. 

Поред тога, у установи може да се оформи и вршњачки тим чије ће активности бити усмерене на пружање помоћи у заштити од насиља и промоцију ненасилне комуникације. 

Тим за заштиту деце од насиља треба да пружа помоћ и подржава рад вршњачког тима, ученичког парламента и других облика партиципације деце/ученика. 

Неки облици рада са децом/ученицима који у овој области делују подстицајно и мотивишу активно укључивање на свим узрастима су: 

• радионице, дискусионе групе, трибине; 

• посећивање и организовање позоришних представа, хепенинга, перформанса, изложби; 

• конкурси и ревије стваралаштва (цртежи, постери, плакати, стрипови, фотографије, карикатуре);

 • спортски, културни и други сусрети

Интервенција

За ефикасну интервенцију у оквиру саме установе неопходно је успоставити тзв. унутрашњу заштитну мрежу. То подразумева дефинисање улога и одговорности свих запослених и деце у установи у оквиру прописаних корака. Установа треба да одреди ко, када и на који начин интервенише и делује у различитим ситуацијама насиља.

УЛОГЕ И ОДГОВОРНОСТИ – 

ко шта ради када постоји сумња на насиље или се насиље догоди 

ДЕЖУРНИ НАСТАВНИК/ВАСПИТАЧ -дежура у складу са распоредом; -уочава и пријављује случај; -покреће процес заштите детета (реагује одмах у случају насилног понашања, користећи неку од стратегија; -обавештава одељењског старешину/васпитача о случају; -евидентира случај; -сарађује са Тимом за заштиту деце од насиља.

ОДЕЉЕЊСКИ СТАРЕШИНА/ВАСПИТАЧ -уочава случајеве насилног понашања и реагује одмах; -учествује у процесу заштите деце; -разговара са учесницима насиља; -информише родитеље и сарађује са њима; -по потреби, сарађује са Тимом за заштиту деце од насиља; -прати ефекте предузетих мера; -евидентира случај и води документацију; -по потреби, комуницира са релевантним установама. 

ТИМ, ПСИХОЛОГ, ПЕДАГОГ -уочава случајеве насилног понашања; -покреће процес заштите детета, реагује одмах; -обавештава одељењског старешину и сарађује са њим; -по потреби, разговара са родитељима; -пружа помоћ и подршку деци/ученицима, наставницима; -разматра случај (2. и 3. ниво) и осмишљава мере заштите; -обавља консултације, предлаже заштитне мере, прати ефекте предизетих мера; -по потреби, сарађује са другим установама; -евидентира случај. 

ПОМОЋНО-ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ -дежура по распореду; -прекида насиље; -уочава и пријављује случајеве насилног понашања. 

УЧЕНИЦИ, ДЕЦА -уочавају случајеве насилног понашања; -траже помоћ одраслих; -пријављују одељењском старешини/васпитачу; -за теже случајеве консултују чланове школског Тима; -учествујеуу мерама заштите.

Aко установа има сазнања или сумњу о тежим облике насиља, и да се насиље над дететом/учеником дешава ван установе (у породици или окружењу) или од стране одрасле особе, обавезно укључује друге институције (МУП, центар за социјални рад, здравствене службе). Само повезивање свих система у заштити детета омогућава ефикасно решавање проблема и ублажавање последица. У овим случајевима говоримо о деловању спољашње заштитне мреже. 

За функционисање заштитних мрежа потребно је дефинисати механизме за обезбеђивање и праћење квалитета сарадње у оквиру унутрашње и спољашње заштитне мреже и предузимање мера за превазилажење могућих застоја (редовни састанци, заједничке акције, извештавање, анализе и сл.). 

Најчешћи облици насиља су условно сврстани на три нивоа.  

За решавање свих облика насиља које чине одрасли над децом неопходно је укључивање Тима, директора установе и/или других надлежних институција.

Вршњачки тим састанак 10.06.2016.

На  последњем састанку школске 2015/16 окупили су се ученици/це петог разреда, чланови/це Вршњачког тима. Састанку је присуствовало 25 ученика/ца, који/је су били активни у реализацији програма током школске године. Они/е су заједно осмишљавали програме и радили за своје вршњаке/киње и ученике/це нижих разреда, уз подршку наставнка грађанског и психолога Душана Катића и родитељки Владиславе Ковач и Иване Бранковић.

Састанак је имао за циљ да ученици/це заједно продискутују о активностима, које су реализовали, да саберу утиске и резултате, да дају сугестије за реализацију програма у наредној школској години и да прославе успешан рад у овој школској години.

Током године Вршњачки тим је реализовао више акција. Сарађивао је са учитељицама првог и четвртог разреда, са Ученичким парламентом, Тимом за сарадњу са родитељима и са Тимом за заштиту, а чланови/це тима су прошли циклус од осам радионица "Школе емоционалне писмености". 

Са првацима  Вршњачки тим је радио програм превенције вршњачког насиља, на ЧОЗ-у су едуковали ученике/це о врстама насиља. Поклонили су им плакате које су сами осмислили и на којима је приказано  на који све начин деца могу да спрече насиље. Са четвртацима Вршњачки тим је разговарао на тему преласка ученика/ца у пети разред, Поделили су своја искуства и дали савете ученицима/цама како да се понашају, како да уче и предочили им са којим потешкоћама ће да се сусретну.

Својим ангажовањем и активним учешћем у програмима које организује Ученички парламент, Вршњачки тим је допринео креирању позитивних промена у школи и већем и видљивијем учешћу ученка у раду школе, На овом састанку су планирали даљу подршку раду Ученичког парламента и школског Разгласа.

Закључак састанка је да су ученици/це задовољни резултатом рада тима, да су успели да утичу на решавање проблема ученика/ца који су им се обратили путем Сандучета поверења и да су мотивисани да раде даље, јер има још доста ствари које треба да реше. 

Захвалница Фондације "Тијана Јурић"

18. јула 2016 године, другог дана 2. фестивала "Глас анђела - Тијана Јурић", наша школа примила је једну од пет годишњих захвалница Фондације "Тијана Јурић". Захваљујемо се господину Игору Јурићу, Бојани Латиновић, Михаели Немет и свим драгим људима Фондације.

 

Његошевци на Конференцији МАN 2016: Род и број

Ученици наше школе су учествовали на Конференцији МАN 2016: Род и број од 01. до 03.06.2016. године. Kонференцију ове године, организује Центар Е8, по шести пут. Она окупља експерте и експерткиње, који се у различитим областима свог рада, баве питањима рода, родне равноправности, ненасиља и промовисања позитивних друштвених вредности код омладине.

Дан 1
Панел “КО ЈЕ ПРАВИ МУШКАРАЦ У СРБИЈИ ДАНАС?”.
Млади одрастају у социјалном окружењу које има много елемената сукоба и насиља. Насиље у школама, на улицама, на спортским догађајима, према мањинама или неистомишљеницима било које врсте постало је готово свакодневна појава. Мушкарци, као очеви, пријатељи, доносиоци одлука, лидери, имају значајну улогу у борби против насиља и својим ангажовањем у друштву би требало да постану позитивни узори младих људи. Учесници: Зоран Кесић - новинар, водитељ, ТВ аутор, Марко Сомборац - аутор стрипова, графички дизајнер и илустратор, Драган Илић - новинар. Модераторка: Сузана Златановић - Луна Лу.

Дан 2
Први панел “РОД И БРОЈ”
Овогодишња конференција инспирисана је статистиком која указује на неједнаку расподелу моћи између мушкараца и жена. Причали су: Марина Благојевић, научна саветница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања и Драган Кнежавић- Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.
Други панел “ЗБИР И КОЛИЧНИК МУШКИХ ПРИВИЛЕГИЈА У ПАТРИЈАРХАТУ”
Сесија је била посвећена питањима: које привилегије уживају мушкарци у савременом, српском друштву, колико су их свесни и могу ли се оне употребити као оруђе за рад на разбијању родних стереотипа или оружје у борби за равноправност? Причали су Марко Величковић - активиста, Радојица Бунчић - оснивач Музеј насиља и Александар Грубаш - активиста.

Трећи панел “СЕНЗАЦИОНАЛНО САБИРАЊЕ: ЖЕНЕ СУ
ЉУДИ!”
Полазећи од познате крилатице: “Феминизам је радикална идеја о томе да су жене- људи”, на овој сесији постављено је питање због чега медији нису обавештени о овом “сензационалном открићу”? Сесија је посвећена третману жена у медијима, али и начинима на које медији обликују нашу свест, чинећи да жене доживљавамо као инфериорне, подређене, мање битне и изоловане припаднице друштва. На панелу су говорили Тамара Скоза - новинарка, Антонела Риха - новинарка, Роберт Чобан - власник издавачке куће “Color Press Group” и Ивана Петровић - новинарка.

Дан 3
Трећи дан конференције био је посвећен теми очинства и Супер татама! Удружење грађана "Гнездо" - Београд представио је своје активности и програме које развијају, с посебним нагласком на рад са очевима. Представљена је публикација "Очеви у свету данас: Стање на Балкану" која је развијена у оквиру пројекта "Дечаци и мушкарци као савезници у превенцији насиља и родној трансформацији на Западном Балкану" и регионалне "Супер тата" иницијативе, подржаних од стране CARE International Balkans , аустријске развојне агенције и Оак фондације. Социолог Др Драган Станојевић представио је своје ново истраживање под називом „Помаљање новог очинства кроз праксе очева у Србији“. На панел дискусији о ангажованом и одговорном очинству причали су Славимир Стојановић – дизајнер, Душан Чавић и Душан Шапоња - аутори емисија "Марка жвака" и "Циклотрон", Драган Станојевић - социолог и Милош Латиновић – писац и политиколог.

ПРЕДСТАВНИЦИ УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА НА ПРЕЗЕНТАЦИЈИ ПРИРУЧНИКА О ПРЕВЕНЦИЈИ РОДНО ЗАСНОВАНОГ НАСИЉА

Промоцији едукативних приручника за превенцију родно заснованог насиља одржана у петак, 06. мај 2016. у Библиотеци Куће људских права у Кнеза Милоша 4 у Београду присуствовале су представнице Ученичког парламента наше школе Марија Алексић, Ана Радојчић и наставница биологије Љиљана Вукмировић.

Презентацију приручника је организовала омладинска организација Центар Е8, као део програма који се бави превенцијом родно заснованог насиља. На презентацији су поред домаћина Бранка Бирача, програмског координатора у Центру Е8 говорили су и Огњен Николић, БМК члан у Београду, Тијана Мијалковић, тренерица Центра Е8 и Марина Угринић, менеџерка за комуникације, Центар Е8 и гости Марија Алексић, представница Ученичког парламента основне школе „Петар Петровић Његош“ Зрењанин, Смиљана Грујић представница Јединице за превенцију насиља, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а. Представници/це Центра Е8 су представили програм и активности Буди мушко клуба у Београду и Србији, Смиљана Грујић представница Јединице за превенцију насиља је скренула пажњу на важности овог програма за ученике/це и о настојањима Министарства да свака школа у Србији буде укључена у овај програм.
Марија Алексић ученица VIII разреда из Зрењанина је из свог угла причала о томе како је овај програм утицао на њу и њене вршњаке/иње.

 

Predstava "CRVENA"

Učenici 7. i 8. razreda naše škole su 20.04.2016. u Kulturnom centru odgledali predstavu "CRVENA" u produkciji Centra E8 i Bitef teatara. Predstava se bavi položajem žena u Srbiji, mizoginijom i nasiljem nad ženama, a sve to kroz pitanje abortusa, kao zajedničkog imenitelja za ženska prava, ali i iskustvo koje veliki broj žena u Srbiji ima, iako o tome ne govori. U predstavi igra 16 mladića i muškarca koji ustaju i glasno govore o poziciji žena u našem društvu. 

Koncept, režija i dizajn scene: Vojislav Arsić
Izvedbeni tekst i dramaturgija: Milena Bogavac

Igraju: Đorđe Živadinović Grgur, Mladen Sovilj, Zoran Pajić, Zoltan Pletl, Anđelko Beroš, Janko Cekić, Aleksandar Jovanović, Dušan Kaličanin, Uroš Milojević, Uroš Mladenović, Uroš Novović, Marko Panajotović, Ivan Pantović, Alek Surtov, Stefan Uroš Tešić, Jovan Zdravković

Originalna muzika: Bojana Vunturišević
Scenski pokret: Andreja Kulešević

Stručni saradnici i saradnice: Jelena Bogavac, Aleksandar Bulajić, Nađa Duhaček, Maja Maksimović

 

 

 

Vršnjačka radionica

19.04.2016. na casu ČOS-a u razredu VI4 u OŠ "Petar Petrović Njegoš" učenici i učenice iz Učeničkog parlamenta Igor Heslenji VII3, Mila Jojić VII5, Sofija Radojčin VII5, Jelena Fanka VII4 i Ema Radončić VII6 su  održali/e predavanje o prevenciji nasilnog ponašanja. Učenici i učenice su tokom februara prošli obuku Centra E8 i kroz ovu radionicu su svojim vršnjacima iz nižih razreda preneli svoja znanja i iskustva stečena na radionicama a na teme  kao što su: rod i pol, rodne uloge, nasilje, seksualno nasilje, etiketiranje, moć i odnosi, izražavanje vlastitih osećanja i druge.