Програм за заштиту деце од насиља

Насиље дефинишемо као сваки облик једанпут учињеног или поновљеног, вербалног или невербалног понашања које за последицу има стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства деце/ученика.

Различити облици насиља:

Физичко насиље - стварно или потенцијално телесно повређивање детета/ученика 

Сексуално насиље - укључивање деце у сексуалну активност коју она не схватају и за коју нису развојно дорасла. 

Социјално насиље - искључивање детета или деце из групе 

Емоционално / психичко насиље - тренутно или трајно угрожавање психичког и емоционалног здравља детета 

Eлектронско насиље - злоупотреба информационих технологија (мобилни тел, интернет и др.)

Треба имати на уму да се различити облици насиља углавном јављају удружено, а предложена подела може да послужи бољем разумевању разноврсности облика и начина манифестовања насиља (нпр. физичко насиље је увек праћено емотивним/психичким насиљем). 

Злостављање и занемаривање обухватају велики број различитих понашања којима се континуирано угрожава физички, психички и морални интегритет детета (Посебни протокол, стр. 9). 

Занемаривање у образовно-васпитним установама обухвата пропусте и нечињења одраслих (запослених у установи, родитеља/старатеља и одговарајућих служби), у односу на децу, чиме се онемогућава здрав развој детета. Испољава се у облику неадекватне бриге и физичког, здравственог, емоционалног, образовног или васпитног занемаривање детета. У насиљу је најчешће присутна неравнотежа моћи која се препознаје у односима у којима је неко СЛАБИЈИ, а неко ЈАЧИ (моћнији). Такви се односи јављају између вршњака, девојчица и дечака, млађе и старије деце, појединца и групе, деце и наставника, деце и родитеља и сл. 

Деца одређених психо-физичких карактеристика и понашања често су у ситуацији повећаног ризика, што може утицати на њихову већу изложеност насилном понашању друге деце, али и одраслих. 

Тим за заштиту деце од насиља - Важно је да у установи постоји свест свих запослених да Тим не може сам да реализује договорене мере и активности. До резултата се долази само одговорношћу и учешћем сваког појединца у стварању ненасилног и подстицајног окружења за живот и учење детета. 

Тиму је, због осетљивости и сложености проблема, неопходна стална подршка и ангажованост директора, стручних и управних органа, свих запослених, родитеља и локалне заједнице. За активности које Тим планира и предлаже на нивоу установе, директор задужује и остале чланове колектива, јер је неопходно да сви учествују у превенцији насиља. 

Да би Тим могао да предлаже и планира различите активности у оквиру Програма заштите деце од насиља, потребно је да сви запослени (одељењске старешине/васпитачи на нивоу одељења и група, васпитачи/наставници и стручни сарадници на нивоу установе) континуирано анализирају и прате ситуацију у погледу присуства и учесталости насиља. 

Превентивне активности – шта све установа може да се уради да би се спречило и смањило насиље и како установа прати ефекти превенције? 

Мере интервенције – шта се предузима када се насиље догоди, које процедуре се користе, како су подељене улоге и одговорности? 

Информисање - треба да буде континуирано, заступљено на свим нивоима и у свим фазама планирања и реализације активности. На који начин ће се информације размењивати зависи од конкретних могућности установе и капацитета запослених (састанци актива, родитељски састанци, разглас, панои, новине, веб-страна установе и сл.). 

Информисање има за циљ подизање нивоа обавештености свих интересних група о насиљу, његовим облицима и присутности у датој установи, факторима који утичу на појаву насиља и мерама које установа предузима у превенцији. 

Превентивне активности обухватају: · 

стално стручно усавршавање; 

· постављање релевантних васпитних циљева редовном наставом/ активностима у вртићу и васпитним радом у домовима ученика; 

· разноврсну понуду слободних и ваннаставних активности за структурирање слободног времена ученика и деце; 

· доношење правила понашања и њихову доследну примену и формирање заштитне мреже; · различите програме помоћи деци и ученицима у развијању просоцијалних животних вештина или превазилажењу школског неуспеха; 

· активно учешће деце/ученика (партиципацију) у планирању и реализацији превентивних активности; 

· сарадњу са другим институцијама са циљем раног идентификовања проблема, потенцијалних поремећаја у понашању и других ризика за појаву насиља и правовремене помоћи; 

· сарадњу са родитељима и локалном заједницом са циљем ангажовања свих стручних и институционалних капацитета за превенцију насиља и заштиту деце (форуми родитеља, саветовање, заједничке акције); 

· активирање школског и рекреативног спорта и стављање спортских капацитета установа у функцију здравља све деце/ученика у локалној заједници покретањем спортских и рекреативних манифестација и такмичења, игара без граница, фер- плеј турнира и сл.); 

· покретање иницијативе у локалној заједници за измене закона или њихово доследно спровођење како би се смањили негативни утицаји и ризици у окружењу, на пример: измештање кафића и кладионица из непосредног окружења установе; 

· поштовање уредбе о забрани продаје алкохола, дувана, пиротехничких средстава и психоактивних супстанци малолетним особама и сл.

Активно учешће деце - партиципација 

Да би се остварили прави ефекти превентивних активности, неопходно је да деца/ученици буду активно укључени у свим фазама превенције, од планирања до реализације и вредновања резултата. 

Деци је за активно укључивање неопходна подршка одраслих у непосредном, свакодневном раду, али и организовањем посебних обука. Када су млађа деца/ученици у питању, пресудна је улога одељењског старешине/васпитача, који усмерава развој заједнице вршњака. 

За ученике старијих разреда основне школе и ученике средње школе, значајну улогу има ученички парламент. 

Поред тога, у установи може да се оформи и вршњачки тим чије ће активности бити усмерене на пружање помоћи у заштити од насиља и промоцију ненасилне комуникације. 

Тим за заштиту деце од насиља треба да пружа помоћ и подржава рад вршњачког тима, ученичког парламента и других облика партиципације деце/ученика. 

Неки облици рада са децом/ученицима који у овој области делују подстицајно и мотивишу активно укључивање на свим узрастима су: 

• радионице, дискусионе групе, трибине; 

• посећивање и организовање позоришних представа, хепенинга, перформанса, изложби; 

• конкурси и ревије стваралаштва (цртежи, постери, плакати, стрипови, фотографије, карикатуре);

 • спортски, културни и други сусрети

Интервенција

За ефикасну интервенцију у оквиру саме установе неопходно је успоставити тзв. унутрашњу заштитну мрежу. То подразумева дефинисање улога и одговорности свих запослених и деце у установи у оквиру прописаних корака. Установа треба да одреди ко, када и на који начин интервенише и делује у различитим ситуацијама насиља.

УЛОГЕ И ОДГОВОРНОСТИ – 

ко шта ради када постоји сумња на насиље или се насиље догоди 

ДЕЖУРНИ НАСТАВНИК/ВАСПИТАЧ -дежура у складу са распоредом; -уочава и пријављује случај; -покреће процес заштите детета (реагује одмах у случају насилног понашања, користећи неку од стратегија; -обавештава одељењског старешину/васпитача о случају; -евидентира случај; -сарађује са Тимом за заштиту деце од насиља.

ОДЕЉЕЊСКИ СТАРЕШИНА/ВАСПИТАЧ -уочава случајеве насилног понашања и реагује одмах; -учествује у процесу заштите деце; -разговара са учесницима насиља; -информише родитеље и сарађује са њима; -по потреби, сарађује са Тимом за заштиту деце од насиља; -прати ефекте предузетих мера; -евидентира случај и води документацију; -по потреби, комуницира са релевантним установама. 

ТИМ, ПСИХОЛОГ, ПЕДАГОГ -уочава случајеве насилног понашања; -покреће процес заштите детета, реагује одмах; -обавештава одељењског старешину и сарађује са њим; -по потреби, разговара са родитељима; -пружа помоћ и подршку деци/ученицима, наставницима; -разматра случај (2. и 3. ниво) и осмишљава мере заштите; -обавља консултације, предлаже заштитне мере, прати ефекте предизетих мера; -по потреби, сарађује са другим установама; -евидентира случај. 

ПОМОЋНО-ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ -дежура по распореду; -прекида насиље; -уочава и пријављује случајеве насилног понашања. 

УЧЕНИЦИ, ДЕЦА -уочавају случајеве насилног понашања; -траже помоћ одраслих; -пријављују одељењском старешини/васпитачу; -за теже случајеве консултују чланове школског Тима; -учествујеуу мерама заштите.

Aко установа има сазнања или сумњу о тежим облике насиља, и да се насиље над дететом/учеником дешава ван установе (у породици или окружењу) или од стране одрасле особе, обавезно укључује друге институције (МУП, центар за социјални рад, здравствене службе). Само повезивање свих система у заштити детета омогућава ефикасно решавање проблема и ублажавање последица. У овим случајевима говоримо о деловању спољашње заштитне мреже. 

За функционисање заштитних мрежа потребно је дефинисати механизме за обезбеђивање и праћење квалитета сарадње у оквиру унутрашње и спољашње заштитне мреже и предузимање мера за превазилажење могућих застоја (редовни састанци, заједничке акције, извештавање, анализе и сл.). 

Најчешћи облици насиља су условно сврстани на три нивоа.  

За решавање свих облика насиља које чине одрасли над децом неопходно је укључивање Тима, директора установе и/или других надлежних институција.