уторак, 23. август 2016.

Програм за заштиту деце од насиља



Насиље дефинишемо као сваки облик једанпут учињеног или поновљеног, вербалног или невербалног понашања које за последицу има стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства деце/ученика.

Различити облици насиља:

Физичко насиље - стварно или потенцијално телесно повређивање детета/ученика 
Сексуално насиље - укључивање деце у сексуалну активност коју она не схватају и за коју нису развојно дорасла. 
Социјално насиље - искључивање детета или деце из групе 
Емоционално / психичко насиље - тренутно или трајно угрожавање психичког и емоционалног здравља детета 
Eлектронско насиље злоупотреба информационих технологија (мобилни тел, интернет и др.)

Треба имати на уму да се различити облици насиља углавном јављају удружено, а предложена подела може да послужи бољем разумевању разноврсности облика и начина манифестовања насиља (нпр. физичко насиље је увек праћено емотивним/психичким насиљем). 

Злостављање и занемаривање обухватају велики број различитих понашања којима се континуирано угрожава физички, психички и морални интегритет детета (Посебни протокол, стр. 9). 
Занемаривање у образовно-васпитним установама обухвата пропусте и нечињења одраслих (запослених у установи, родитеља/старатеља и одговарајућих служби), у односу на децу, чиме се онемогућава здрав развој детета. Испољава се у облику неадекватне бриге и физичког, здравственог, емоционалног, образовног или васпитног занемаривање детета. У насиљу је најчешће присутна неравнотежа моћи која се препознаје у односима у којима је неко СЛАБИЈИ, а неко ЈАЧИ (моћнији). Такви се односи јављају између вршњака, девојчица и дечака, млађе и старије деце, појединца и групе, деце и наставника, деце и родитеља и сл. 

Деца одређених психо-физичких карактеристика и понашања често су у ситуацији повећаног ризика, што може утицати на њихову већу изложеност насилном понашању друге деце, али и одраслих. 

Тим за заштиту деце од насиљаВажно је да у установи постоји свест свих запослених да Тим не може сам да реализује договорене мере и активности. До резултата се долази само одговорношћу и учешћем сваког појединца у стварању ненасилног и подстицајног окружења за живот и учење детета. 
Тиму је, због осетљивости и сложености проблема, неопходна стална подршка и ангажованост директора, стручних и управних органа, свих запослених, родитеља и локалне заједнице. За активности које Тим планира и предлаже на нивоу установе, директор задужује и остале чланове колектива, јер је неопходно да сви учествују у превенцији насиља. 
Да би Тим могао да предлаже и планира различите активности у оквиру Програма заштите деце од насиља, потребно је да сви запослени (одељењске старешине/васпитачи на нивоу одељења и група, васпитачи/наставници и стручни сарадници на нивоу установе) континуирано анализирају и прате ситуацију у погледу присуства и учесталости насиља. 

Превентивне активности – шта све установа може да се уради да би се спречило и смањило насиље и како установа прати ефекти превенције? 
Мере интервенције шта се предузима када се насиље догоди, које процедуре се користе, како су подељене улоге и одговорности? 
Информисање - треба да буде континуирано, заступљено на свим нивоима и у свим фазама планирања и реализације активности. На који начин ће се информације размењивати зависи од конкретних могућности установе и капацитета запослених (састанци актива, родитељски састанци, разглас, панои, новине, веб-страна установе и сл.). 
Информисање има за циљ подизање нивоа обавештености свих интересних група о насиљу, његовим облицима и присутности у датој установи, факторима који утичу на појаву насиља и мерама које установа предузима у превенцији. 

Превентивне активности обухватају: · 
стално стручно усавршавање; 
· постављање релевантних васпитних циљева редовном наставом/ активностима у вртићу и васпитним радом у домовима ученика; 
· разноврсну понуду слободних и ваннаставних активности за структурирање слободног времена ученика и деце; 
· доношење правила понашања и њихову доследну примену и формирање заштитне мреже; · различите програме помоћи деци и ученицима у развијању просоцијалних животних вештина или превазилажењу школског неуспеха; 
· активно учешће деце/ученика (партиципацију) у планирању и реализацији превентивних активности; 
· сарадњу са другим институцијама са циљем раног идентификовања проблема, потенцијалних поремећаја у понашању и других ризика за појаву насиља и правовремене помоћи; 
· сарадњу са родитељима и локалном заједницом са циљем ангажовања свих стручних и институционалних капацитета за превенцију насиља и заштиту деце (форуми родитеља, саветовање, заједничке акције); 
· активирање школског и рекреативног спорта и стављање спортских капацитета установа у функцију здравља све деце/ученика у локалној заједници покретањем спортских и рекреативних манифестација и такмичења, игара без граница, фер- плеј турнира и сл.); 
· покретање иницијативе у локалној заједници за измене закона или њихово доследно спровођење како би се смањили негативни утицаји и ризици у окружењу, на пример: измештање кафића и кладионица из непосредног окружења установе; 
· поштовање уредбе о забрани продаје алкохола, дувана, пиротехничких средстава и психоактивних супстанци малолетним особама и сл.

Активно учешће деце - партиципација 
Да би се остварили прави ефекти превентивних активности, неопходно је да деца/ученици буду активно укључени у свим фазама превенције, од планирања до реализације и вредновања резултата. 
Деци је за активно укључивање неопходна подршка одраслих у непосредном, свакодневном раду, али и организовањем посебних обука. Када су млађа деца/ученици у питању, пресудна је улога одељењског старешине/васпитача, који усмерава развој заједнице вршњака. 
За ученике старијих разреда основне школе и ученике средње школе, значајну улогу има ученички парламент. 
Поред тога, у установи може да се оформи и вршњачки тим чије ће активности бити усмерене на пружање помоћи у заштити од насиља и промоцију ненасилне комуникације. 
Тим за заштиту деце од насиља треба да пружа помоћ и подржава рад вршњачког тима, ученичког парламента и других облика партиципације деце/ученика. 

Неки облици рада са децом/ученицима који у овој области делују подстицајно и мотивишу активно укључивање на свим узрастима су: 
• радионице, дискусионе групе, трибине; 
• посећивање и организовање позоришних представа, хепенинга, перформанса, изложби; 
• конкурси и ревије стваралаштва (цртежи, постери, плакати, стрипови, фотографије, карикатуре);
 • спортски, културни и други сусрети

Интервенција
За ефикасну интервенцију у оквиру саме установе неопходно је успоставити тзв. унутрашњу заштитну мрежу. То подразумева дефинисање улога и одговорности свих запослених и деце у установи у оквиру прописаних корака. Установа треба да одреди ко, када и на који начин интервенише и делује у различитим ситуацијама насиља.

УЛОГЕ И ОДГОВОРНОСТИ – 
ко шта ради када постоји сумња на насиље или се насиље догоди 
ДЕЖУРНИ НАСТАВНИК/ВАСПИТАЧ -дежура у складу са распоредом; -уочава и пријављује случај; -покреће процес заштите детета (реагује одмах у случају насилног понашања, користећи неку од стратегија; -обавештава одељењског старешину/васпитача о случају; -евидентира случај; -сарађује са Тимом за заштиту деце од насиља.

ОДЕЉЕЊСКИ СТАРЕШИНА/ВАСПИТАЧ -уочава случајеве насилног понашања и реагује одмах; -учествује у процесу заштите деце; -разговара са учесницима насиља; -информише родитеље и сарађује са њима; -по потреби, сарађује са Тимом за заштиту деце од насиља; -прати ефекте предузетих мера; -евидентира случај и води документацију; -по потреби, комуницира са релевантним установама. 

ТИМ, ПСИХОЛОГ, ПЕДАГОГ -уочава случајеве насилног понашања; -покреће процес заштите детета, реагује одмах; -обавештава одељењског старешину и сарађује са њим; -по потреби, разговара са родитељима; -пружа помоћ и подршку деци/ученицима, наставницима; -разматра случај (2. и 3. ниво) и осмишљава мере заштите; -обавља консултације, предлаже заштитне мере, прати ефекте предизетих мера; -по потреби, сарађује са другим установама; -евидентира случај. 
ПОМОЋНО-ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ -дежура по распореду; -прекида насиље; -уочава и пријављује случајеве насилног понашања. 
УЧЕНИЦИ, ДЕЦА -уочавају случајеве насилног понашања; -траже помоћ одраслих; -пријављују одељењском старешини/васпитачу; -за теже случајеве консултују чланове школског Тима; -учествујеуу мерама заштите.

Aко установа има сазнања или сумњу о тежим облике насиља, и да се насиље над дететом/учеником дешава ван установе (у породици или окружењу) или од стране одрасле особе, обавезно укључује друге институције (МУП, центар за социјални рад, здравствене службе). Само повезивање свих система у заштити детета омогућава ефикасно решавање проблема и ублажавање последица. У овим случајевима говоримо о деловању спољашње заштитне мреже
За функционисање заштитних мрежа потребно је дефинисати механизме за обезбеђивање и праћење квалитета сарадње у оквиру унутрашње и спољашње заштитне мреже и предузимање мера за превазилажење могућих застоја (редовни састанци, заједничке акције, извештавање, анализе и сл.). 

Најчешћи облици насиља су условно сврстани на три нивоа.  








За решавање свих облика насиља које чине одрасли над децом неопходно је укључивање Тима, директора установе и/или других надлежних институција.



Нема коментара:

Постави коментар